Avio karte Podgorica Beč, Grad opisan Štrausovim notama

GRAD OPISAN ŠTRAUSOVIM NOTAMA

AVIO KARTA PODGORICA – BEČ

Elegantna carska prestonica na kojoj su vekovi ispisali svoje tragove… To nisu bili oni isprazni, dosadni vekovi, već vekovi puni dinamike i događaja… Prestoni grad moćne carevine nije ni mogao nikako drugačije izgledati, nego otmeno i raskošno, i to u svakom centimetru kaldrme starih vremena… Habsburzi su se potrudili da ovaj grad u svemu bude oličenje njihove velike i moćne carevine angažujući niz izuzetnih arhitekata i umetnika koji su radili na izgradnji i ulepšavanju grada… Tokom celog 19. veka, a ponajviše tokom vladavine Franca Jozefa, Beč je zadobijao raskošno ruho koje je sve one koji su dolazili u ovaj grad ostavljalo bez daha… (izvor: fantast.rs)

U Beč možete putovati i automobilom, vozom ili autobusom, ali ako želite konforno i brzo putovanje, na raspolaganju su Vam i avio karte Beograd – Beč sa direktnim letom. Ukoliko se odlučite za ovu poslednju varijantu – avio kartu Beograd – Beč, biće Vam potrebno oko sat vremena da preletite razdaljinu od 600 kilometara koliko Beograd deli od Beča.

PUTOVANJE U BEČ

Svaki grad opisujemo polazeći od njegovih građevina, ulica, parkova… Ali Beč, toliko opisivan u literaturi, opevan u pesmama, prikazan u filmovima, prepričavan, osporavan, uzdizan… toliko je o njemu rečeno, da bi bilo kakvo opisivanje izgleda grada i njegovih znamenitosti bilo čist plagijat. Zato ću da izdvojim samo jedan muzej, ni slučajno jedinstven po zamisli, niti prvi ovakvog tipa u svetu, ali izuzetan po nečemu drugom…

Muzej voštanih figura na Riesenradplatzu u bečkom Prateru krasi nešto više od 70 figura na dve hiljade kvadratnih metara raspoređenih na tri sprata. Tu su Car Franjo Josip i njegova supruga Elizabeta – Sisi, Eugen Savojski, Marija Terezija, ali i  Albert Ajnštajn gde se možete oprobati u rešavanju testa inteligencije, otplesati valcer “Na lepom plavom Dunavu” sa Johanom Štrausom ili pokušati pobediti Hansa Krankla u jedanaestercu. Vreme u muzeju možete potrošiti i fotografišući se sa vernim replikama Gustava Klimta, Mocarta, Falka, Mahatme Gandija, Nelsona Mendele, ali i Nikol Kidman, Džonija Depa, Majkla Džeksona i mnogih drugih… Za svaku od ovih figura potrebno je oko šest meseci mukotrpnog rada ili negde oko 800 sati, kao i suma od oko 200000 eura!

Zašto baš Muzej voštanih figura u Beču? Jer on prikazuje neke od istorijskih ličnosti bez kojih Beč ne bi bio ono što jeste, niti bi građevine kojima se danas diči danas postojale… Pa da ih predstavim.

Najznačajnija žena – vladar “modernog doba” svakako je Marija Terezija, carica koja je imala neosporan uticaj na razvoj mog Novog Sada i našeg severnog dela države. U raznim pričama naićićete na veoma lascivne i možda pomalo skaredne opise ponašanja ove neverovatne vladarke, ali ni ne čudi, jer biti žena, a car najmoćnije države u XVIII veku nije bilo ni malo lako. Mnogi su pokušali da je ospore, ali istorija je rekla svoje.  Rođena je 1717. godine. Bila je jedini ženski vladar habzburških poseda. Vladala je kao nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Pjaćence i Gvastale i vladarka Austrijske Holandije i brojnih grofovija. Brakom je bila carica Svetog rimskog carstva nemačkog naroda, nemačka kraljica, velika vojvotkinja Toskane i kratko vojvotkinja Lotaringije. Postala je vladarka nakon smrti svoga oca, cara Karla VI, u oktobru 1740. godine. Nakon njegove smrti, Saksonija, Pruska, Bavarska i Francuska, koje su Karlu VI obećale da će podržati Mariju Tereziju pri nasleđivanju njegovih kruna, povukle su svoja obećanja. Pruska je napala Austriju, što je izazvalo osam godina dug sukob poznat kao Rat za austrijsko nasleđe. Marija Terezija je podsticala i sprovodila raznovrsne i mnogobrojne reforme uz pomoć svojih ministara. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, podsticala trgovinu i razvoj poljoprivrede, što je značajno ojačalo Austriju. Torturu i parnice protiv veštica stavila je pod svoju kontrolu, što je ubrzo dovelo i do konačne likvidacije tog srednjovjekovnog krvavog nasleđa. Nastojala je pod pritiskom novoga doba sprečiti prekomerno iskorišćavanje kmetova, određujući maksimum njihovih obaveza prema gospodarima, tako da feudalac nije više smeo da traži od svojih podanika namet prema vlastitom nahođenju, već je morao da se drži takozvanog urbara Marije Terezije. Uvela je opštu školsku obavezu, tako da su sva deca od 6—14 godina morala ići u školu. Podsticala je razvoj manufaktura u Austriji. Iako se od nje očekivalo da vlast prepusti mužu Francu I, a kasnije sinu Jozefu, koji su formalno bili njeni savladari u Austriji i Češkoj, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih poseda. Imala je šesnaestero dece među kojima su bili francuska kraljica, napuljska kraljica, parmska vojvotkinja, i dva cara Svetog rimskog carstva. Od njene dece sinovi Jozef II i Leopold II bili su neposredni naslednici prestola, a kći Marija Antoaneta završila je pod giljotinom kao žena francuskog kralja Luja XVI. Ostalo je zabeleženo da je Marija Terezija izuzetno volela svoga supruga, ali da je brak trpeo zbog njegovog neverstva. Marija Terezija se okrunila za ugarskog kralja 25. juna 1741. godine nakon nekoliko meseci provedenih u pregovorima s ugarskim plemstvom i učenja jahanja koje je bilo potrebno za ceremoniju. Kako bi zadovoljila one koji su njen pol smatrali najvećom preprekom vladanju, Marija Terezija je nosila titule muškog roda. Tako je zvanično bila nadvojvoda Austrije (a ne nadvojvotkinja), kralj Ugarske (a ne kraljica) i kralj Češke (a ne kraljica). Nijedan pisac iz 18. vijeka nije ovakvu upotrebu titula nazvao neprimerenom ili nemogućom. Franc I, car Svetog rimskog carstva, umro je 18. avgusta 1756. godine dok je sa dvorom bio u Insbruku na svadbi njihovog drugog sina Leopolda. Tugujući za suprugom, Marija Terezija je prestala nositi svaku vrstu nakita, ošišala je kosu, obojila sobe u crno i oblačila se u crninu do kraja života. Potpuno je napustila dvorski život, javne događaje i teatar.  Umrla je 1780. godine, a na presto je seo njen najstariji sin. Danas se divimo njenom letnjikovcu Šenbrunu, carskoj palati koja je otvorena za posetioce 365 dana u godini…

Carica Sisi stupa na istorijsku scenu u XIX veku. Kao mlađa ćerka plemićke porodice iz dinastije Vitelsbah, nije bila vaspitavana za život na carskom dvoru jer joj takva budućnost nije predviđena. No sudbina je umešala prste… Franc Jozef I, budući austrijski car je imao ugovoren brak sa njenom starijom sestrom. No, kada je ugledao Elizabetu na balu gde je trebalo da se objavi veridba, Franc Jozef, umesto da isprosi Elizabetinu sestru, okreće se prelepoj, inteligentnoj i iskričavoj Elizabeti, ne mareći za skandal… I šta bi, bi! Elizabeta stupa na Habzburški tron, potpuno nespremna za krute dvorske propise i način života. Od početka nailazi na odbojnost svoje svekrve, ali ne mareći za etikeciju, prvih godina braka uživa sa svojim mužem. No, uskoro uviđa da je car neveran, te se polako otuđuje od njega, a posle smrti svoje ćerkice Sofije, koja je imala samo 3 godine, dodatno se otuđuje od dvora i Beča. Dosta putuje po svim delovima ogromnog carstva, gradeći brojne letnjikovce. Posebno je volela mađarski narod, te vrlo aktivno pomaže u njihovoj borbi za autonomiju, gajeći posebno prisne odnose sa grofom Andrašijem, koji je postao prvi mađarski premijer. Neki kažu da je upravo uticaj lepe Sisi na cara Franca Jozefa doprineo da on na kraju popusti i dozvoli osnivanje dvojne Austro-ugarske monarhije, sa kojom su Mađari dobili autonomiju. Po životu ove žene, koju su smatrali najlepšom u Evropi, može da se napiše opera. Jer, ona doživljava tragičan kraj u Ženevi gde potpuno nepotrebno gine od ruke jednog anarhiste, čiji plen nije ni bila (pročitajte tekst o Ženevi za više informacija). Žena koja je stolovala najmoćnijim carstvom, jedine radosne godine života je provela pre nego što je stupila na tle Austrije… Jer, iako lepa i pametna, nije bila uvažavana, niti voljena, a iskusila je smrt dva svoja deteta, ćerkice od tri godine i odraslog sina Rudolfa, koji je navodno izvršio samoubistvo. Ipak, danas je slavljena i voljena kod Mađara, a neka od najlepših delova Hofburga čuvaju upravo priču o njoj…

O mnogim ličnostima bi se još moglo pisati, jer mnogi su u Beču ostavili svoj pečat, ali ja bih samo još nekoliko redova posvetila Eugenu Savojskom, čuvenom vojskovođi i plemiću, koji je Beču podario prelepu palatu Belvedere u kojoj danas možete posetiti vrlo bogatu kolekciju slika, sa posebnim osvrtom na životno delo Gustava Klimta…

Austrijsko-francuski princ Eugen Savojski je čuven po svojim pobedama nad Turcima, što je bio početak njihovog kraja i na našim prostorima. Taj izdanak savojske dinastije, smatran najvećim vojskovođom svojeg vremena, rođen je u Parizu 1663. Studirao je matematiku i prirodne nauke, ali onda se odlučio za vojsku. Međutim, nije bio primljen u francusku vojsku, a odlučan u svojoj nameri, priključio se austrijskoj vojsci, da bi na kraju postao feldmaršal. Njegova prva velika pobjeda nad Turcima bila je u bici kod Sente 1697., gde je ostvario veliku pobedu nad vojskom sultana Mustafe II, nanevši Turcima najveći poraz do tada sa 30000 ubijenih vojnika, dok je na habsburškoj strani bilo izgubljeno samo nekoliko stotina vojnika. turci su bili  prisiljeni da potpišu Mir u Sremskim Karlovcima 1699. godine, čuven i po tome što je tada prvi put u istoriji diplomatije korišćen okrugli sto za pregovore, koji su bili vrlo nepovoljni za Turke, jer je ovim okončana turska dominacija u srednjoj Europi. Željni osvete, Turci pokušavaju da poraze Eugena Savojskog kod Petrovaradina 1716. i Beograda 1717. godine, ali ne uspevaju u tome. Nakon ratovanja na Balkanu, Eugen Savojski porazio je i Francuze u Španskom naslednom ratu 1701.-09. godine, čime se Austrija nametnula i zapadnoj Europi.No, kako se za “dobrim konjem prašina diže”, šaputalo se da je ovaj plemić homoseksualac, jer se nikad nije ženio, niti je ostvario neku naizgled ozbiljnu vezu, no istina je da je on bio oženjen i zaljubljen u svoju karijeru…

I tako, moglo bi se pisati o brojnim piscima, muzičarima, boravku Vuka Karadžića, Branka Radičevića i mnogih drugih uglednih Srba u Beču, potom o Saher torti, Bečkoj šnicli… Ali ostaviću Vama da otkrivate brojne čari ove prestonice koja leži na lepom, plavom Dunavu…

AVIO KARTA PODGORICA – BEČ

Avio karta Podgorica – Beč može da se kupi već po ceni od oko 140 eura. Avio karta Podgorica – Beč je sa uslugom direktnog leta (bez presedanja), a ovakvu vrstu karata nude avio kompanije Austrian i Air Serbia. Avio karta Podgorica – Beč je na raspolaganju svih sedam dana u nedelji. Ukoliko samostalno pretražujete ponude, oznaka aerodroma je VIE, a Beč pišete: Vien ili Wien

Aerodrom Beč – Schwechat smešten je 18 kilometara od Beča, u naselju Schwechat koje pripada gradskoj zoni Beča. To je najveći aerodrom u Austriji, a ujedno i najveća raskrsnica vazduhoplovnog saobraćaja između Zapadne i Istočne Evrope. Sa aerodroma možete da koristite usluge javnog gradskog prevoza CAT voza, koji na svakih pola sata vozi do metro stanice Beč – Mitte. Do centra možete korisiti i liniju prigradske železnice (OEBB – Schnellbahn/S7) ili autobusima koji voze do trga Schwedenplatz i stanica Südbahnhof i Westbahnhof.

Da biste pronašli povoljnu tarifu, avio karta Beograd – Beč bi trebalo da bude rezervisana par meseci unapred…

Provedite divan romantični vikend uz zvuke Štrausa i ukus “Saher” torte!